Косово
Име
Назив Косово потиче од словенске речи кос - црна птица. Име Метохија долази од речи метох, којом су називана црквена имања (земљиште у тој регији је било у власништву Пећке Патријаршије).
Историја
Историја Косова и Метохије је уско повезана са историјом средњовековне српске државе. Многобројни манастири и цркве као и остали споменици културе сведоче о присуству многих народа још из античког доба.
Карактеристика Косова је разноликост становништва: Срби, Албанци, Роми и Турци, која је последица миграционих кретања кроз историју. Ова миграциона кретања су почела још у доба Илира, и настављала се кроз период Римског царства, насељавања Словена на Балканско полуострво, турских освајања, мађарско-турског рата 1448., аустро-турских ратова 1683.-1699., 1716.-1718., и 1737.-1739., српско-турских ратова 1876-1877., 1877.-1878., балканских ратова 1912.-1913., Првог светског рата и Другог светског рата. Даље промене су условљене исељавањем не-албанског становништва од 1945. до 1999. и агресије НАТО-а на Србију 1999., која доводи до даљег исељавања и прогона Срба и других не-албанаца.
Античко доба
У античко доба простор данашњег Косова и Метохије се називао Дарданија. Дарданци су насељавали и простор данашње југозападне Србије и део Македоније.
У трећем и другом веку пре нове ере, овим регионом су владали дардански краљеви: Лонгарус, Бато и Монуниус, као и Етута, Монуниусова ћерка. Косово и Метохија затим долази под власт Македонаца.
Римљани освајају територију Косова и Метохије године 75., у току Илирских ратова. Територија улази у састав римске провинције горње Мезије (Moesia Superior). Од цара Диоклецијана чини засебну провинцију Дарданију (Dardania).
Средњи век
Од поделе римског царства године 395. до краја 12. века подручје је наизменично под контролом Виѕантије, Бугарске и Македоније под царом Самуилом. Јужни Словени долазе на Балканско полуострво у 7. веку. Током 12. века Срби из Рашке почињу да продиру на подручје Косова и Метохије. Долази до сукуба између Византије и Срба. До првог сукоба дукљанског владара Бодина са византијском војском долази 1073. године код утврде Паун на Косову пољу. Бодин је изгубио битку и пао у заробљеништво.
Рашки велики жупан Вукан је успео да одржи Звечан 1091. године. Из њега је вршио походе даље, и спалио је Липљан. Даље победе против Византије је извојевао 1096., али 1106. трпи пораз. Крајем 12. века жупан Стефан Немања долази до Липљана. Године 1170. код села Пантине на левој обали Ситнице односи победу над византијском војском.
Од тога доба па до пада под турску власт после косовске битке, подручје је важан део српске средњевековне државе. Било је важно раскршће путева којима су пролазили каравани. Неко време је град Призрен престоница српских владара Душана и Уроша. Град Пећ је средиште српске Патријаршије 1346.-1457. и поново 1557.-1766. године. Пре доласка Турака, подручје се добро развија,рударство и сточарство са ратарством је присутно. Рудник Трепча се спомиње од 1303. као налазиште олова и сребра. Ново Брдо је један од најважнијих рудника Србије тога доба, и из њега се вади сребро и олово. Сребро у том руднику је било помешано са златом, и српски владари су имали добре приходе од рада рудника.
Косовска битка и последице
На Косову пољу се 1389 године одиграла Косовска битка, у којој су Срби доживели пораз од надмоћније турске војске. Тиме се Турцима отвара пут за даље освајање Балканског полуострва. Између 1371 и 1389 године Косовом и Метохијом је владао Вук Бранковић, господар Косова и Дренице, који 1389. године постаје турски вазал.
У борбама после Косовске битке, деспот Стефан Лазаревић је однео победу 1402. код места Трипоље против Ћурђа Бранковица, који је уз турску помоћ покушао да преотме земље које су раније припадале његовом оцу, Вуку Бранковићу. Током мађарско-турског рата 1448. заповедник мађарске војске Јанош Хуњади (познат у народу као Сибињанин Јанко) преко Крушевца долази на Косово поље са 24000 војника. Долази до дводневне битке против бројније турске војске султана Мурата II, коју Мађари губе. Косово остаје под влашћу српске Деспотовине до 1459., кад пада под турску власт.
Назив Косово потиче од словенске речи кос - црна птица. Име Метохија долази од речи метох, којом су називана црквена имања (земљиште у тој регији је било у власништву Пећке Патријаршије).
Историја
Историја Косова и Метохије је уско повезана са историјом средњовековне српске државе. Многобројни манастири и цркве као и остали споменици културе сведоче о присуству многих народа још из античког доба.
Карактеристика Косова је разноликост становништва: Срби, Албанци, Роми и Турци, која је последица миграционих кретања кроз историју. Ова миграциона кретања су почела још у доба Илира, и настављала се кроз период Римског царства, насељавања Словена на Балканско полуострво, турских освајања, мађарско-турског рата 1448., аустро-турских ратова 1683.-1699., 1716.-1718., и 1737.-1739., српско-турских ратова 1876-1877., 1877.-1878., балканских ратова 1912.-1913., Првог светског рата и Другог светског рата. Даље промене су условљене исељавањем не-албанског становништва од 1945. до 1999. и агресије НАТО-а на Србију 1999., која доводи до даљег исељавања и прогона Срба и других не-албанаца.
Античко доба
У античко доба простор данашњег Косова и Метохије се називао Дарданија. Дарданци су насељавали и простор данашње југозападне Србије и део Македоније.
У трећем и другом веку пре нове ере, овим регионом су владали дардански краљеви: Лонгарус, Бато и Монуниус, као и Етута, Монуниусова ћерка. Косово и Метохија затим долази под власт Македонаца.
Римљани освајају територију Косова и Метохије године 75., у току Илирских ратова. Територија улази у састав римске провинције горње Мезије (Moesia Superior). Од цара Диоклецијана чини засебну провинцију Дарданију (Dardania).
Средњи век
Од поделе римског царства године 395. до краја 12. века подручје је наизменично под контролом Виѕантије, Бугарске и Македоније под царом Самуилом. Јужни Словени долазе на Балканско полуострво у 7. веку. Током 12. века Срби из Рашке почињу да продиру на подручје Косова и Метохије. Долази до сукуба између Византије и Срба. До првог сукоба дукљанског владара Бодина са византијском војском долази 1073. године код утврде Паун на Косову пољу. Бодин је изгубио битку и пао у заробљеништво.
Рашки велики жупан Вукан је успео да одржи Звечан 1091. године. Из њега је вршио походе даље, и спалио је Липљан. Даље победе против Византије је извојевао 1096., али 1106. трпи пораз. Крајем 12. века жупан Стефан Немања долази до Липљана. Године 1170. код села Пантине на левој обали Ситнице односи победу над византијском војском.
Од тога доба па до пада под турску власт после косовске битке, подручје је важан део српске средњевековне државе. Било је важно раскршће путева којима су пролазили каравани. Неко време је град Призрен престоница српских владара Душана и Уроша. Град Пећ је средиште српске Патријаршије 1346.-1457. и поново 1557.-1766. године. Пре доласка Турака, подручје се добро развија,рударство и сточарство са ратарством је присутно. Рудник Трепча се спомиње од 1303. као налазиште олова и сребра. Ново Брдо је један од најважнијих рудника Србије тога доба, и из њега се вади сребро и олово. Сребро у том руднику је било помешано са златом, и српски владари су имали добре приходе од рада рудника.
Косовска битка и последице
На Косову пољу се 1389 године одиграла Косовска битка, у којој су Срби доживели пораз од надмоћније турске војске. Тиме се Турцима отвара пут за даље освајање Балканског полуострва. Између 1371 и 1389 године Косовом и Метохијом је владао Вук Бранковић, господар Косова и Дренице, који 1389. године постаје турски вазал.
У борбама после Косовске битке, деспот Стефан Лазаревић је однео победу 1402. код места Трипоље против Ћурђа Бранковица, који је уз турску помоћ покушао да преотме земље које су раније припадале његовом оцу, Вуку Бранковићу. Током мађарско-турског рата 1448. заповедник мађарске војске Јанош Хуњади (познат у народу као Сибињанин Јанко) преко Крушевца долази на Косово поље са 24000 војника. Долази до дводневне битке против бројније турске војске султана Мурата II, коју Мађари губе. Косово остаје под влашћу српске Деспотовине до 1459., кад пада под турску власт.
